Lično:
Pre nego upadnem u kliše i kažem kako se javila potreba za ovakvom stranicom želim da Vam približim problematiku kojom će se jedna ovakva stranica baviti. Obzirom da smo mi jedan mlad klub i jedino koga imamo smo mi sami, što nam i odgovara u većini slučajeva, nepravde koje nas mogu zadestiti naročito vođenjem tuđe politike koja ima direktno uticaja na karate sport, suđenjem na takmičenjima ili ponašanjem pojedinaca zaista se javila potreba za nekim ventilom, a opet dovoljno javnim da i drugi koji su, imalo, zainteresovani mogu da shvate sa kakvim se "oblicima života" moramo sukobljavati.
Dakle javila se potreba posle, skoro, pet godina rada za jednom stranicom koja će se baviti svim situacijama koje nas pogađaju, kako lepim tako i... manje lepim...
NOĆ ŠAMPIONA 2009.
Pišem ovo sa (za)drškom... i ne znam šta bih pre. Kada su nas zvali na ovo takmičenje (a zvali su nas više puta i bili su uporni) ja sam odmah pristao... već znam kako sve to ide... volim ovo takmičenje. Želeo sam, odlaskom tamo, da utičem na klince, koji su i pored epi-pan-šatgod-demije uspeli da se organizuju i nastupe... Međutim, ono na šta nisam bio spreman jeste da će organizator pozvati i sudije čije će odluke biti... pa... sad... pandemične? (ne verujem da je ovo po pravilu srpskog jezika ali suđenje im je bilo van svakih pravila pa će se snaći). Kako bi jedna moja učenica rekla "booogte..." šta bi ono kolege? Kako klinci kažu: "AE OVAKO" pojavi se tamo neki lik iz jednog renomiranog kluba iz Beograda i nemojte me pitati iz kog mogao bih Vam reći i prijavi klinca u nekom... '98.godištu... nešto apsolutno... i mali dobar... čak, odličan. Lepo rekoh. Na mestu. Očekivano od tog kluba da ima takav kvalitet. Moji se čak nisu ni takmičili u toj disciplini... Možda neko misli... DA? I? šta ja sad tu tupim o nekom radu na nekom borilištu a nisam imao šta tamo da tražim... Istina. I ja se često pitam: Šta ja tražim ovde?!? Više puta. Istini na volju, zatekao sam se na tom borilištu greškom... a kako sam uvek zaiteresovan da vidim lep rad bacio sam pogled i ostao... Eto tako znam. I... da se vratim na temu. Mali je odličan ali mi nije bilo jasno i morao sam da priupitam njegovog trenera ili ASSistenta šta mu bi da ga prijavi i kao I nivo u '99?? E tu sam već imao klinca, koji je izgubio kao i što su Turci od Marka Kraljevića... :) I opet. Mogao sam da reagujem ali to bi mene stavilo u isti rang kao i njega/njih koji su ga prijavili... i opet klinci: "AE DALJE". Ae... Dođe Kića na red... i sve što ću reći nakon odluke sudija je "BOOOGTE!!!".
Sve jasno?
BUDApest Open 2009.
Mađari su nam (a verovatno i još nekima) zadali domaći zadatak kako se pravi JAKO takmičenje... Pozvali su gomilu reprezentacija koje su se (kako i dolikuje) odazvale pozivu i u dva dana (prvog su bili juniori i seniori) napravili ršum... Ne mogu da grešim dušu, bilo je ekipa koje su dosta slabije od nas, tehnički, i onih koje su bile za neki od seoskih turnira a ne za reprezenativni nastup ali ih je bilo BAŠ malo. Mi smo otputovali tamo kao reprezentacija SRBIJE.............. Ne bih voleo da neko ko čita ovo misli da imam bilo šta protiv reprezentacije, naprotiv, velika mi je čast što je jedno moje dete dobilo poziv da nastupa za njih. ALI... Da li se iko zapitao po kom kriterjumu su deca dobila poziv za ovo takmičenje? Nije? Što? Evo kako to ide... U takmičarskoj sezoni 2008/09. svi takmičari koji su napravili neki rezultat (medalju) na domaćim važnijim takmičenjima (prvenstva, kupovi, Čačak...) su evidentirani u KFS. Svi evidentirani su na "široj" listi za reprezentaciju. Dakle, samo deca koju su naše sudije procenila kao kvalitet. Sudije. NAŠE? Ma hajde... Pa da mi imamo kvalitet sudija (naravno govorim uopšteno imamo mi itekako kvalitetnih sudija ali bih mogao da ih nabrojim na prste... jedne ruke ;) ) nama bi takođe dolazile ekipe iz okolnih zemalja, ko zna koliko puta smo svi išli na neko letovanje u Afriku možda bi došli i iz Tunisa :) OK. Loše poređenje. Ali zaista bismo morali da promenimo način odabira takmičara za nastup u nacionalnoj selekciji. Sreća, pa u našoj ekipi koju sam bolje upoznao na ovom takmičenju nema mnogo onih koji tu ne pripadaju. Naravno nije ma palo na pamet, a i glupo bih zvučao sam sebi za druge ne smem ni da pomislim, ali nisam pitao trenere drugih selekcija ko im plaća putovanje i nastup? Sami možda? Verovatno (dozvoliću sebi socijalistički pristup) plaćaju neku taksu ili deo ukupnog aranžmana a siguran sam da većinu dotira država za koju nastupaju... Mi iz Srbije to radimo drugačije... Hoćeš da se takmičiš za državu? Jel? Pa ako ti dozvolimo da nastupaš za nas, plaćaš put, kotizaciju, smeštaj, hranu... e bazen je bio džabe :) Sigurno, upravo iz tog razloga je većina dece putovala bez pratnje... Ni treneri, ni roditelji. Niko... Svaka čast pomenutim na hrabrosti. Nadam se da ćemo u budućnosti promeniti bar način izbora dece koja će nastupati, i nadam se da ćemo u budućnosti bar malo edukovati naše sudije, i nadam se da će država bar malo da pomogne takmičare koji su 11 sati proveli na takmičenju, gladni i žedni da bi se takmičili za nju...
Novi Sad OPen 2009.
Eto bili smo i u Novom Sadu... Zanimljivosti na sve strane... Petrovaradin, dečiji Exit (šta god da to značilo), neka reka, neki kolači sa imenom mesta gde izvire ta ista reka i neko takmičenje u karateu... I ŠTA ĆEMO MI TAMO?? Zbog kolača naravno! Istu reku smo videli i u Beogradu, tvrđavu imamo i mi, karate takmičenje sa većim propustima - takođe, znači ništa drugo ne prostaje :) Ono što mi je najviše zasmetalo je tekst iz poziva na to takmičenje gde "pravo nastupa mogu imati samo uredno registrovani takmičari sa polisom osiguranja..." a u sobi za prijave treneri iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Mađarske prijavljuju neke takmičare - verovatno registrovane za njihov savez... ali ko to proverava. Za jednim stolom uplate, za drugim prijave (izmene i dopune) pri tom ta dva stola uopšte ne komuniciraju... Pade mi na pamet da i ja prijavim neke takmičare koji nisu registrovani za naš savez npr. Čak Norisa i Džeki Čena "pa neka rade" kao što svi kažu u toj sobi... U jednom trenutku sam pomislio da su organizatori yugonostalgični i donekle mi je bilo simpatično kako je nekada sve bilo pod jednim savezom, pa rekoh registrovani za SFRJ ali onda se pojaviše Mađari... Slab sam sa istorijom (a kad smo kod toga ni geografija mi ne ide baš) ali zar su Mađari bili nekad u sklopu naše države? ili mi njihove možda? ili? Matematika mi, sa druge strane, ide... Kao i logika. Iz Srbije su samo neki takmičari došli (uredno registrovani) a oni koji se nisu pojavili su obezbedili mesta za naše komšije sa severa, zapada i juga. Kažu da je zadovoljni komšija najbolji komšija... Dokle? Ma kolači su bili super...
Prvenstvo Srbije 2009.
Karate, kao što neki znaju, je drevna veština samoodbrane praktikovana i održavana kroz razne forme preko hiljadu godina... Ovo navođenje bih mogao staviti i pod navodnike jer se često pojavljuje u tekstovima i publikacijama, zato što je (verovatno) i najbolje. Međutim, tokom godina (naročito poslednje dve decenije) karate rapidno gubi smisao veštine i prelazi u sportske discipline kate i borbe. Posledica toga je i evolucija u karate takmičenjima i pravilima tih takmičenja. Ali, ovo je Srbija... Ovo "Državno" Prvenstvo kao prilično jadan izgovor za takmičenje u organizaciji KFS nas sve vraća par stotina godina unazad gde su se takmičenja (ako ih je bilo u toj formi) održavala bez pravila... Moram da napravim poređenje Prvenstva Beograda i Prvenstva Srbije (za neupućene prvo organizuje BKS a drugo KFS): U zvaničnim pravilima KFS (a shodno tome i regionima kao što je BKS) piše da se takmičenje odvija NA 4 BORILIŠTA (na Prvenstvu Beograda je bilo 4 na Prvenstvu Srbije prvi dan 4 drugi 7?), DA TAKMIČENJE U KATAMA SUDI 5 SUDIJA (na "Beogradu" je bilo 5 na "Srbiji" prvi dan 5 drugi 3?) DA UZ SVAKO BORILIŠTE BUDE I SEMAFOR ZA TAKMIČENJE U BORBAMA (na "Beogradu" je bilo semafora, na "Srbiji" je isto bilo semafora... al na ulici :)) daleko od borilišta...) ima još nekoliko težih povreda zakona koji je donela organizacija koja ih se ne pridržava... Kao što rekoh OVO JE SRBIJA! (al nije slogan već tužna činjenica). Ono što je poražavajuće je da kvalitet takmičara koji nudi Beograd, i kvalitet takmičara koje nam prezentuje Srbija (zaista, ograničavam se SAMO na kate), uz izuzetak par Klubova, ne mogu da se mere... Prvih 8 takmičara iz Beograda i prvih 8 (a nema ih toliko) iz svakog regiona posebno, čini nekih 32 takmičara po kategoriji u kojoj su pored 8 iz Beograda dobri još dvoje ili u boljem slučaju petoro?! A deveti iz Beograda bi "počistio" svih 5... Znači... (sada ću kao da izvedem zaključak i pronađem toplu vodu) ... takmičenja poput ovog treba polako izbaciti iz "upotrebe" sve dok se stvari (i ljudi) ne postave na svoje mesto (prema zaslugama i znanju pa makar i na tribine).
Kup Srbije 2008.
Ohoho... KFS se zaista potrudila oko ovog tamkičenja... Toliko sam pun utisaka da ne znam odakle da počnem... Verovatno od dela kad sam došao da prijavim takmičare.. Sačekao me čika u crnom kombinezonu sa gomilom opreme: toki-voki, pa neka značka, pa kapče, pa pojas, pa koznaštasve na pojasu... (u daljem tekstu BAJA) i zaustavio ispred vrata prostorije. Ok je to, ali me BAJA zaustavio kao interventna kad ima nameru da pretresa do gole kože. OK. BAJA:NemaŠ akreditaciju!?!? Dok sam vadio akreditaciju poučen tuđim iskustvom sa "Lige" i objašnjavao da sam upravo ušao u objekat da imam akreditaciju ali da je još nisam stavio jer pokušavam prvo da prijavim takmičare i platim kotizaciju (koja je za Beograd bila 600-900din a ovde 1000). BAJA me opet pridrža kao da bih ja pao bez njegove pomoći i nastavi da insistira na tome da akreditacija "mora da visi" (kasnije su tu rečenicu promenili u "mora da bude istaknuta na vidnom mestu"; valjda su ukapirali koliko je ono prvo glupo za izgovoriti...) I tako ja stavim akreditaciju na to isto viseće, vidno mesto i prijavim takmičare... Eh da je to bilo sve još bi takmičenje bilo super... Jedva su pustili takmičare u ograđeni prostor da se zagrevaju i to je bilo na insistiranju "kroz zube" Z.Vukajlovića. E onda je počela igranka... Svi takmičari koji su mislili da poji vodu između 2 meča su morala da se strpe.. BAJA:Flašice sa vodom ostavite na tribinama pa tek onda može da uđeššš UF. 1,2,3,4,.... ma znam ja puno brojeva... ostavismo flašice i konačno okupirasmo halu MLADOST (u dopisu poznatija kao JEZERO) I da ne dužim više... video sam kako BAJA hvata za ruku dečka sa 11 godina koji je nevino i nespretno pokušavao da izvede heian nidan iza ograđenog prostora jer je prozvan za sledeći meč pa ga je uz komentar neprimeren za ponavljanje izbacio iz istog pa posle nisu mogli da ga nađu da nastupi... Možete misliti koliko je DOBRO radio... noge mu se tresle. A kruna na ovom kolaču gluposti je izbor sudija... Nije me mrzelo, nisam bio lenj pa sam priupitao ljude (trenere, takmičare, sudjie koje znam) "Da li iko zna ove nove internacionalne sudije" Da vam kažem odgovor? Dakle nemam ništa protiv pravila, dok se svi pridržavamo istih... Ako će Kup da liči na Zlatni pojas - ok. Ako će biti 8 borilišta umesto 4 - Ok, ako će biti 3 umesto 5 sudija - OK! Ali onda to nije Kup SRBIJE.
Roda cup 2008.
ZABRINJAVAJUĆE! u nadi da se neće proširiti i na druge koji će možda pasti pod uticaj i uraditi nešto slično?! Dakle, pažnja SVIM organizatorima budućih takmičenja, javila se anomalija u dosadašnjem radu sa klubovima, trenerima i takmičarima, treba biti obazriv i nikako ne dozvoliti da se cela stvar proširi. Novi oblik ponašanja organizatora koji je UDOSTOJIO trenere i sve ljude imalo zainteresovane za rad (mislim na pravi rad sa decom) je upravo onaj koji su organizatori RODACUP-a 2008. "odradili" u nedelju 1.juna.... Prvi put za poslednjih nekoliko godina (bar 5 a ima i više) da neko preseče apatiju na koju su nas navikli (a mi treneri im dozvolili jer nam je tako bilo lakše) i odredi dan za prijave (a da se pritom drži istog) i nakon toga postavi žreb takmičenja na SAJT... Pa što je mnogo - mnogo je... Čist bezobrazluk...:))))) Pa znaju li ti ljudi da ima trenera koji još uvek nemaju mobilni telefon, a oni postavljaju žreb na INTERNET? pa mogli su da ga odštampaju i donesu na kućnu adresu. I ŠTA JE TAJ INTERNET?!? Neću se izvinjavati onima koji su se našli prozvani u ovom tekstu jer ukoliko ga čitaju, utoliko ne bi imalo smisla da se vređaju... logika. ;) Konačno, nameće se pitanje "da li je ovo izolovan događaj?" Hoće li nas "proganjati" ovakav način rada i u buduće? Hoćemo li se navići? SVE POHVALE I ČESTITKE ORGANIZATORU na ozbiljnom radu na marketingu, organizaciji, efikasnosti pa i izboru sudija (u većini slučajeva nije bilo većeg odstupanja od DOBROG suđenja). Jedina mana bilo je malo toplije vreme i temperatura u hali kao u našoj sali...
Prvenstvo Srbije 2008.
Uffff.... Osećam se kao dete koje jede OGROMAN kolač pa ne zna odakle da ga načne... Kao što rekoh u tekstu o takmičenjima, ovog vikenda je bilo to prvenstvo naše države i stvarno je bilo svega... Kako ekipnog tako i pojedinačnog... sudijskog razilaženja u mišljenjima... ili stručno rečeno - potkopavanja i nameštanja. Međutim, iz iskustva se to već i očekivalo. Ono što je mene iznenadilo i nateralo da ipak napišem nešto o tome je organizacija takmičenja. Da ne bih sad navodio ceo tekst iz pravilnika (moraćete mi verovati na reč da tako piše) bilo je kršenja više odredbi, ovo su samo neke od njih:
1. na zvaničnim prvenstvima i kupovima MORA biti 4 borilišta (bilo je 5 i 6);
2. na zvaničnim prvenstvima i kupovima na svakom borilištu mora suditi pet sudija (sudilo je 3 po borilištu);
3. znam da ima nešto oko dužine trajanja takmičenja, i sasvim sam siguran da i ONI znaju ali bi se previše opteretili kada bi i o tome mislili...
Ne znam tačno koliko je ukupno sudija bilo na ovom takmičenju, ali znam nekolicinu kojoj ukazujem poštovanje ma kakva odluka bila i oni bi morali suditi na svakom takmičenju... Ali bi onda takmičenje trajalo od 6 do 8 dana jer ih ima za jedno, eventualno dva borilišta. E sad, svesni te činjenice organizatori tj. KarateFederacijaSrbije su u pomoć pozvali sve koji su ikada držali te magične zastavice da ponove malo te magije... Jedan se čak toliko radovao povratku na mesto glavnog sudije da je zaboravio pištaljku da ponese pa se snašao (ja video svojim očima i neverovao ušima) tako što je zazviždao!? doduše DVOTONSKI (da ne odskače od pravila, slično kao kad zovete taksi) i tako dao signal kolegama da se izjasne... Strašno?
Ivan Matić 2008.
Ufff... Ma koliko se neko trudio uvek se dešavaju propusti... Jer, kako su me učili "ko radi taj i greši" (logičan zaključak izveden iz ove premise bio bi da onaj koji radi NISTA - greši NIŠTA. pa nije tako...)
Skoro urnebesna situacija na dva borilišta se desila bratu i sestri... Nekad su slučajnosti tolike da počinjem da sumnjam... Kod Marka mi se desila situacija da (kako je po novim pravilima IZmišljeno rade deca katu istovremeno) protivnik pogreši katu i rezulat 2:1 za "protivnika" i ja priđem sudijama i kažem ljudi pogrešili ste zbog toga i toga. Jedan se branio ćutanem a drugi "nije video" pa ako sam ja to primetio trebao sam da signaliziram... Pa ako ću ja da radim vaš posao onda vi lepo idite kući i ne vraćajte se... Slična situacija na drugom borilištu gde se borilia Markova sestra Marina, sudija prvo da glas protiv nje pa bi se posle predomislio ali ne može... Posle mi priđe i izvini se (što je donekle ok) ali Marina nema ništa od toga, ni šansu da pokaže zapravo šta zna.
U savkom slučaju, MORAM da pohvalim organizaciju KK PARTIZAN na ovom krajnje ekspeditivnom takmičenju. Koliko sam ja bio tamo ni jedan propust u organizaciji nije postojao! Čestitke!
TrofejZvezdare 2008.
Razmišljam nešto... ovih dana smo imali prvi i obavezni (od 4) skup trenera i sudija sa ciljem "unapređivanja i usklađivanja..." koji će nam doneti licencu (verovatno za tekuću godinu jer već imam za prošlu... ali onda nema logike... nema veze). Moram priznati da sam se malo bunio oko tih skupova i "unapređivanja" jer mi se čini da u dosadašnjoj praksi samo neki usklađuju svoje znanje i to su uglavnom treneri klubova sa nekim ciljem (moram tu svrstati i naš klub) koji pokušavaju da idu u korak sa karate svetom i koji su ostavili japansku tradiciju zarad toga... Međutim videvši suđenje pojedinih visoko rangiranih (licenciranih) sudija na ovom takmičenju zaista shvatam šta to pokušava beogradski karate savez da uradi. I podržavam ga maksimalno. Ali mislim da bi licenciranje trebalo obaviti po spartanskom principu... Možda malo grubo ali bi donelo rezultate. Ono što me u stvari i nateralo da napišem ovaj tekst je obrazloženje sudije... Oni koji me bar malo poznaju, znaju da nemam običaj da ulazim u diskusiju sa sudijama jer pored nekolicine mlađih iskusno- neiskusnih tu su i stariji iskusni, ali malo slabije čuju i vide i ... nikada nisam tražio objašnjenje zbog čega je neko pobedio ili izgubio. Ovaj put sam to učunio. I šta je bilo? "Pa znate...ona... a koja je to bila? A da, da,.. pa nije nigde pogrešila... Mislim dobro je uradila. I ona druga je bila dobra. PA jedna je morala da pobedi..." E pa sad, ako je to odgovor licenciranog sudije na jednostavno pitanje "zbog čega je izgubilo OVO dete? da li je negde pogrešila" a pritom i snimam obe takmičarke, onda zaista treba preispitati neke licence pa ih, uz svo poštovanje prema godinama tih ljudi, treba ukinuti. Još jednom se izvinjavam svima ako su se našli u ovoj priči. Ono što je na ovom takmičenju bilo zaista za svaku pohvalu je organizacija i brzina, svaka čast.
Takmičarskoj komisiji 2008.
Dopis Takmičarskoj komisiji - 11.februar 2008.
Pre svega smatram da je odlično što je takmičarska sezona startovala sa novim pravilima u katama kao što su kategorije A, B, C i APSOLUTNA što manjim klubovima poput našeg daje veću mogućnost izlaznosti na takmičenje. U cilju još bolje organizacije i opšteg učinka takmičara, a poučen iskustvom sa dva takmičenja na kojima su primenjena ova pravila (KUP BEOGRADA ’07. i KATA KUP – TROFEJ VALDESI ’08.) KK FOKE Vam šalje sledeći predlog.
Naime obzirom na činjenicu da se deca uglavnom iz A i B (verovatno i veoma mali broj iz C) kategorije prijavljuju u APSOLUTNOJ predlog bi bio da se sve kategorije ne održavaju na istom borilištu. Bez obzira na sudijsku profesionalnost nekih sudija, većina pamti pobednike iz A kategorije te svi ostali takmičari (iz B i C) nemaju neku šansu. Dakle u cilju poboljšanja kvaliteta takmičenja evo i dva konkretna predloga:
1.Obzirom da je na zvaničnim prvenstvima obavezno 4 borilišta i da u BKS postoje sudije različitih stepena licenci, uskladiti borilišta i sudije tako da svako borilište bude za po jednu kategoriju A, B, C i APS, i vođeni time rasporedite sudije po licencama.
2.Da se nastavi kao i u dosadašnjoj praksi da na jednom borilištu budu tri osnovne kategorije dok bi APS kategorija obavezno bila dodeljena drugojm borilištu.
Nadam se da predlog nije previše zahtevan i da ćete biti u mogućnosti da izađete u susret.
Nippon top ten 2007.
Čast svima koji redovno posećuju sva takmičenja, mi smo umereni u svemu, pa i u tome kad, kome i zašto idemo na turnir, i u zavisnosti od propozicija samog turnira odlučujemo o broju i nivou takmičara koje treba izvesti... Upravo se o tome i radilo na turniru u organizaciji karate kluba NIPPON i sasvim sigurno ne namernom greškom, možda više kao propustom organizatora i sudija došlo je do povređivanja... Ne fizičkog. Etičkog. Dakle, na taj turnir, opet zbog propozicija, naš klub je izveo samo dva takmičara i to u najmlađoj kategoriji čak 2001.god. Koliko su samo mali... Međutim u istoj kategoriji se pojavio i jedan, malo veći - mali. Nemam ništa protiv, nije prvenstvo sveta, nije važna medalja meni, ni prvo, ni bilo koje drugo mesto i ne bih se bunio i ispitivao godište bilo kog deteta; ne bi mi palo na pamet, ako ga je već neko prijavio kao da ima 6 godina neka mu, ali je morao znati, ako se ikada bavio decom, da taj izlazak na tatami tim dečacima znači sve na svetu. I šta dalje? Ništa. Veliki Mali je pobedio, mali Veljko je izgubio i otišao kući a ja sam ostao sa velikim znakom pitanja da li sam negde pogrešio? ili sam mogao da reagujem bolje? i hoće li Veljko shvatiti da mu je protivnik bio bolji ali stariji? hoću li ikad ponovo doći na ovo takmičenje...?
Ne verujem...
